Kada pčele dobiju nagon za rojenje, one po ivici saća ramova sa leglom (slika 1), prave više desetina osnova matičnjaka u koje matica snese jaja. Mlade pčele hrane larve u rojevnim matičnjacima do zatvaranja sa ciljem da se iz njih izležne mlada matica (slika 2). Ovaj akt predstavlja prvu fazu rojenja. U međuvremenu se pčele radilice dodatno hrane, jer im neophodna energija da odlete do novog staništa gde započinju izgradnju novog gnezda. U toku priprema za rojenje pčele uskraćuju hranu matici, ona smanjuje telesnu masu, što joj omogućuje da izleti sa novim rojem.
Roj prvenac izleće iz košnice u periodu između 10 i 14 h. On se sastoji od stare matice, nekoliko stotina trutova i oko polovine broja pčela radilica različite starosti iz osnovne košnice (“starak”). Izleteli roj u vidu “komete” kratko vreme kruži u blizini košnice iz koje je izleteo. Zbog prisustva stare matice ponaša se veoma homogeno i deluje kao celina. Potom matica sleće na granu obližnjeg drveta ili neko drugo mesto, a za njom sve pčele obrazujući “bradu” ili “grozd”. Roj će nekoliko sati ostati na mestu gde je obrazovao “bradu”. Ovo vreme se koristi za hvatanje roja.
Nakon 7-8 dana iz košnice može da izleti roj “drugenac”. U njemu ima više mladih nesparenih matica i veći broj mladih pčela. Upola je manje veličine od roja “prvenca”. “Drugenac” je po izletanju iz košnice veoma uznemiren i nehomogen. Vrlo često se razdvaja i spaja. Leti dalje i više od roja prvenca. Kada se spusti na neko mesto, na njemu ostaje vrlo kratko vreme i potrebno ga je brzo uhvatiti i smestiti u novu košnicu.
Nekoliko dana po izletanju drugenca iz košnice “starak” može da izleti i roj “trećak”. On sadrži više mladih nesparenih matica, po broju radilica je mali i ponaša se kao i roj “drugenac”. Ovo kontinuirano izrojavanje “starak” može se dešavati sve dok se legu mlade matice.