Kada roj “prvenac” izađe iz košnice i uhvati se za neko mesto, poželjno je da se što je pre moguće smesti u košnicu. Ako se rojenje dešava na pčelinjaku u vremenu kad se nalazimo na pčelinjaku, neophodno je preduzeti mere kako bi usporio izlazak pčela i to: suziti leto, pčele prskati vodom, a ako se matica slučajno ugleda treba je staviti u kavez za matice. Na ovaj način se pčele nateraju da se uhvate na mesto koje je bliže košnici i koje je niže. Tako se olakšava postupak hvatanja roja.
Najlakše hvatanje roja je u slučaju da se roj uhvatio za neku granu niskog drveta (slika 1). U takvoj situaciji najbolje je pčele sa grane stresti u trmku ili sličnu košnicu (slika 2), a potom prebaciti u košnicu ili direktno roj stresti u košnicu. Ako se roj uhvatio visoko (slika 3) na drvetu tada skidanje treba pokušati pomoću hvataljke rojeva koja se sastoji od platnene kese pričvršćene na vrhu dugačke drške (slika 4). Ako se na taj način ne može skinuti roj, onda se iz neke košnice na pčelinjaku uzima ram otvorenog legla bez pčela, priveže se za dugačku letvu ili motku i nasloni na roj pčela. Pčele će preći na ram sa otvorenim leglom. Kada je roj na ramu sa leglom pažljivo se spusti u košnicu.
Uhvaćeni roj treba smestiti u praznu čistu košnicu. Roj se naseljava na satne osnove. Poželjno je roju dodati jedan ram sa medom i jedan ram sa zatvorenim leglom iz druge košnice. jer će roj u početku početi da slabi. Od prvog dana uhvaćeni roj je pun energije i brzo gradi saće. U prvim danima roj se prihranjuje sa po 1 litar šećernog sirupa da bi se pospešila izgradnja saća i razvoj nove pčelinje zajednice.
Nakon 7-8 dana iz košnice može da izleti roj “drugenac”. U njemu ima više mladih nesparenih matica i veći broj mladih pčela. Upola je manje veličine od roja “prvenca”. “Drugenac” je po izletanju iz košnice veoma uznemiren i nehomogen. Vrlo često se razdvaja i spaja. Leti dalje i više od roja prvenca. Kada se spusti na neko mesto, na njemu ostaje vrlo kratko vreme i potrebno ga je brzo uhvatiti i smestiti u novu košnicu.
“Drugenac” i dalji rojevi su po snazi znatno slabiji od “prvenca”. Da bi uspešno prezimio najčešće treba spajati drugenac sa prvencem.